Prihvatanje ogrlice i povodnika

Problem većine vlasnika pasa je da ih njihov ljubimac besomučno vuče i cima, kada s njim negde krenu. Takve šetnje i izlasci često se pretvaraju u niz neprijatnosti za vlasnike, a dešavaju se i raznorazna bežanja, pokidani povodci, istegnute ruke vodiča, i slično. Da se sve to ne bi dešavalo, posebnu pažnju treba posvetiti kontinuiranoj obuci, već od malih nogu. Tajne uspešne obuke otkriva nam profesionalni dreser pasa Milan Ognjenović iz Novog Sada.

Navikavanje od malena

Prvo i osnovno što treba svaki vlasnik da uradi jeste da već sa tri meseca postepeno navikava ljubimca na ogrlicu, a potom i na povodnik, što su osnovna pomagala, potrebna za ovu vežbu. Štenetu treba stavljati ogrlicu oko vrata da je nosi nekoliko sati pre igre i šetnje, kako mu ne bi bilo stresno, tačnije manje ga nervirao strani predmet oko vrata. Nekim psima ovo ne predstavlja nikakav problem, ali ima i onih drugih, no to je već priča o karakteru i o senzitivnosti životinje.

- Kada se štene naviklo na ogrlicu, polako prelazimo na fazu da mu u igri polako stavimo povodnik, koji treba da je što tanji, te da njime ne vršimo nikakvu prisilu u prvim kontaktima, nego da ga pustimo da ga samo vuče za sobom - precizira Ognjenović. - Tako će prevladati eventualni strah od povodnika, tj. stvari koja se mota oko njega.
Kada je i to urađeno i pas se normalno kreće i funkcioniše sa povodnikom koji se vuče za njim, vežba se nastavlja tako što vlasnik lagano prihvata povodnik i psu pokazuje da je upravo to sredstvo kojim će ga korigovati. Na prvi znak "ukopavanja" psa na zategnutost povodnika, treba ga popustiti i psa ohrabriti i prizivati ga k sebi, bodreći ga uz nagradu već poznatim motivom, uz istovremeno izgovaranje komande pored, uz nogu, k nozi, ili samo - uz. Treba izabrati reč koja je lakša i logičnija za izgovaranje. Bilo kakvu prisilu povodnikom treba retko primenjivati, a ako ustreba, onda to treba uraditi snažno i odlučno, bez dvoumljenja i kompromisa.

Šetnja na povodniku

Kada je završena faza privikavanja, vlasnik pušta psa da ga čak malo i vuče na povodniku, ali ta faza ne sme dugo da traje, jer će vrlo brzo steći tu ružnu naviku.
- Najbolje da je povodnik malo duži - objašnjava dreser. - Kratki povodnici ne dolaze u obzir, jer veoma sputavaju kretanje i pas će već na samo pola metra od nas biti sputan, te će razviti osećaj da vuče, a taj će nagon kod njega biti sve jači i jači. Kada je povodnik malo duži, pustimo psa da se udalji do zatezanja. Kada povodnik zategne, mi ga u tom trenutku brzo, malo olabavimo i snažno povučemo uz trzaj ka sebi, izgovarajući komandu pored. Eventualno se potapšemo po butini, kako bi ga iz naše desne ruke dočekalo parče poslastice ili već poznat mu motiv kojim ga nagrađujemo. Tada obavezno ponovo popustimo povodnik i mirno nastavimo da hodamo, čak možda u drugom pravcu, kao da se ništa nije dogodilo. Pas tako neće neprijatnost povezati direktno sa nama ili sa povodnikom. Nakon nekoliko ponavljanja, pas će sigurno već sam odrediti distancu do koje može da ide, a da mu ona ne pričinjava nikakvu neprijatnost. Na vlasniku je da ga obilato zbog toga pohvali i nagradi, uz nastojanje da mu pažnju privlači ka svojim grudima ili glavi. To se postiže pokazivanjem istovremeno motiva u desnoj ruci, koji je otprilike u visini grudi.

Bez kompromisa

Nepisano je pravilo da se psi vode sa leve strane vodiča, tj. levom rukom, kako bi vlasniku kasnije bilo lakše da dodatne operacije obavlja desnom rukom. Ako pas i dalje nastavlja da vuče i tvrdoglavost mu jača, vežbu treba sprovoditi oštrije. Neće vlasnik uraditi ništa nehumano, jer će samo na njegovu silu i samovolju reagovati isto poput psa i tako dobiti na autoritetu.
- Ukoliko je pas ukapirao, nećemo trzati povodnik naredni put, nego ćemo reagovati samo komandom rečima - kaže naš sagovornik. - Ako se pas koriguje, apsolutno nećemo uticati povodnikom. Ukoliko u startu vežbu sa zatezanjem sprovedemo suviše blago i bez odlučnosti, pas će to osetiti i vremenom će vući sve snažnije, pa će posle moći samo da ga šetaju "jači`` od njega. Vučenje će biti izraženije kada primeti nešto posebno interesantno za njega - drugog psa ili mačku, i biće teško obuzdati ga. Zato od samog starta treba kod ove vežbe biti vrlo odlučan i nepopustljiv, jer je pas stručnjak u procenjivaju odlučnosti vlasnika.
(www.zov.rs)