Piše:Dipl. vet. Miloš Stanojević (www.zov.rs) Ustaljeno shvatanje da se maltene svako oboljenje digestivnog trakta, praćeno prolivom, visokom temperaturom, neveselošću, povraćanjem, gubitkom apetita, i sličnim manifestacijama tumači kao „mačija kuga“ ili štenećak, a ne retko i kao trovanje od strane zavidljivog i ljubomornog komšije, predstavlja deo našeg folklora jer, srećom, veoma često je potpuno netačno. Nesporno je da oboljenja tankih i debelih creva, pa i bolesti drugih organa, mogu da daju ovakve simptome. Međutim, utvrđivanje uzroka nije nimalo jednostavan posao, tako da ovako površne procene sebi može da dozvoli laik, ali ne i veterinar, koji drži do struke, kojom se bavi...
Upala Enteritis ili upala tankih creva je širok pojam koji nam, u suštini, samo kaže da se u crevima dešavaju zapaljenski procesi, usled kojih dolazi do oštećenja sluzokože i do poremećaja u varenju. Izazivači ovog oboljenja pripadaju različitim oblicima mikroorganizama, a najčešće su to bakterije i virusi, kao na primer, parvovirus, korona virus, izazivač štenećaka, ili bakterije salmonela, ešerihija, kampilobakter, klostridije, pa i gliste i pantljičare koje su se nastanile u crevima usled neredovnog čišćenja. Ali, treba znati da i promena hrane, prejedanje (naročito u vreme slava; mrsnih, naravno, i svinjokolja), intolerancija pojedinih vrsta hrane, itekako znaju da zamaskiraju sliku i uplaše vlasnika.
S obzirom na to da je u pitanju neprijatan i potencijalno veliki problem u pitanju, poželjno je upoznati veterinara sa situacijom i dati mu bitne informacije kao: da li ima krvi u stolici i(li) koje je boje, da li je pas pojeo nešto opasno po život, ili je bio u prostoriji gde su se koristile neke hemikalije, da li je pas depresivan, ima li temperaturu, da li je kao štene primio sve potrebne vakcine, da li ima bolove, i da li osim proliva ima i drugih simptoma, na primer povraćanje. Ako psu dajete neke preparate, obavestite veterinara i o tome, ali je ipak najbolje ne davati psu ništa unapred.
Posao veterinara je da na osnovu vaše priče, kliničke slike, iskustva, laboratorijskih pregleda (ako postoje mogućnosti), utvrdi šta je uzrok bolesti. Ponekad je neophodno tretirati problem višestruko i rešavati se jednog po jednog uzročnika stanja, a ponekad je moguće i odmah usredsrediti se na konkretnog prouzrokovača bolesti.
Virusi Postoji više bolesti koje umeju da daju slične simptome, ali istovremeno se radi o izuzetno opasnim bolestima s jedne, i relativno banalnim bolestima, s druge strane, koje se, za nekoliko dana, rešavaju antibioticima.
Parvoviroza se karakteriše jakim prolivom sa primesama krvi i jakim zadahom raspadanja. Širi se putem izmeta, u kome je virus, veoma otporan u spoljašnjoj sredini. Na odeći, posudama za hranu, podovima kaveza, u povoljnim vremenskim uslovima traje više od 6 meseci. Prenose ga i insekti i glodari. Zato treba u potpunosti ukloniti tragove proliva i povraćanja, obavezno ih oprati vodom i deterdžentom, a još bolje nekim preparatom za dezinfekciju kupatila sa sonom kiselinom.
Inkubacija je od 7-14 dana, a u fecesu se može naći nekoliko dana pre ispoljavanja kliničkih simptoma. Simptomi su različiti, zavisno od starosti životinje, i teži su što je životinja mlađa, naročito kod štenadi koja su mlađa od tri meseca. Uglavnom stradaju creva, želudac i kod mlađih kategorija srčani mišić. Javlja se povraćanje, proliv, koji posle dan do dva postaje krvav. Nastaje gubitak tečnosti i dehidratacija, zgušnjavanje krvi, a temperatura, koja je u početku povećana postepeno, pada i ispod normale. Usled prisustva parazita i sekundarnih bakterijskih infekcija, slika je još gora.
Lečenje je problematično i zahteva pomoć stručnog lica. Mnogo je bitnije uraditi profilaksu, tj vakcinaciju u dogovoru sa veterinarom, naročito ako imate kuju koja treba da se koti i koja prva prenosi kolostrumom na štence u prvih 24 sata pasivna antitela. Njena vakcinacija na polovini graviditeta pomaže štencima da dočekaju pedesetak dana starosti, kada otprilike stiže vreme za prvu vakcinu.
Štenećak je virusno oboljenje koje se javlja u nekoliko formi, zavisno od toga koja vrsta organa je napadnuta. Tako imamo respiratorni, digestivni, nervni, kožni i opšti oblik bolesti. Od simptoma preovlađuju iscedak iz nosa i oka, proliv i povraćanje, kašalj, a kao posledice kod preživelih se javljaju oštećenja zuba i otvrdnuća na šapama i nosu, oštećeje nervnog sistema (ogleda se na primer u nevoljnim pokretima glave ili pojedinih delova tela) ili vida.
Visok je procenat smrtnosti, nema karakteristične terapije, već se deluje samo simptomatski. Sigurno utvrđivanje bolesti je putem laboratorijskih analiza, jer oslanjanje na simptome može da bude problematično zbog drugih bolesti kod kojih se javljaju isti simptomi. Širi se iskašljavanjem i putem telesnih tečnosti, mokraće, na primer.
Korona je virusna infekcija, veoma opasna za mlade pse, a relativno podnošljiva kod starijih. Uglavnom se karakteriše pojavom proiliva, povraćanja, dehidratacije, povremeno visoke temperature. Spolja gledano, veoma nalikuje prethodnim bolestima. Nema specifičnog lečenja, već samo pokušavamo da psu povratimo tečnost i izgubljene vitamine i elektrolite, uz antibiotsku podršku, zbog sekundarnih infekcija.
BakterijeOd bakterijskih infekcija pomenućemo nekoliko krivaca za pojavu proliva i upalu tankih creva i želuca.
Salmonela nastaje korišćenjem pokvarene ili zaražene hrane, pre svega jaja i mlečnih prerađevina, naročito u letnjem periodu, kao i koršćenjem zaražene vode ili prerađene hrane koja nije dobro termički obrađena.
Od simptoma su karakteristični: proliv, 'pretakanje' po stomaku i gasove, nevoljnost, slabost, gubitak apetita i povraćanje. Lečenje podrazumeva antibiotike i simptomatsku terapiju, uz promenu hrane, odnosno uz dijetu.
Kampilobakter manifestuje sličan problem, ali pošto ih možemo naći i u normalnom sadržaju creva, verovatno je potrebno da dođe do pada imuniteta, kako bi one došle do izražaja.
Simptomi su vodenasti, sluzavi ili krvavi proliv, povraćanje i groznica. Lečenje - već rečeno.
Klostridije se javljaju na više mesta, to jest zaraženo je više životinja, a za njeno javljanje takođe je krivac stres i pad imuniteta, kao i korišćenje zaražene hrane. Simptomi su slični već navedenim, kao i lečenje.
Uz sve ove navedene, verovatno ćemo naći i ešerihiju koli, koja samo čeka momenat da se pokaže u najgorem svetlu. To je bakterija koja je stalno prisutna, ali koja u normalnim okolnostima ne može da nadvlada imuni sistem i kolonije bakterije koje možemo smatrati prijateljski nastrojenim i koje su prisutne u crevima dok je situacija pod kontrolom, koju u dobroj meri i same održavaju.
Na kraju, moguće je da usled prejedanja i velike količine masnoće u hrani, takođe dođe do poremećaja u radu digestivnog trakta, pa se javlja neveselost, odbijanje hrane, proliv, pa i povraćanje.
Uočljivo je iz svega da je, na prvi pogled, sve isto, a da se ne bi dešavale najružnije stvari, vakcinišite štenad na vreme, pazite na kvalitet i količinu hrane i ne očajavajte već se posavetujete sa svojim veterinarom, a nakon toga popravite greške koje ste napravili. Ili, još jednostavnije, sledite uputstva i uradite sve što je neophodno kako bi pas što pre ozdravio.
Prijem 
